Foto: Blic / RAS Srbija
Ko god makar i površno poznaje prilike u Makedoniji, nije iznenađen postizbornom krizom koja je trese od poslednjih vanrednih izbora. Bivša najmanja jugorepublika, smeštena na jednom od najvaznijih geostrateških pravaca između Bliskog istoka i evropskog tla, po svom etničkom sastavu i više je nego plodno tlo za destabilizaciju u eri zakuvavanja na širem evroazijskom prostoru. Dzoker je albanska manjina koja se teško moze tako nazvati kad čini gotovo 30 (!?!?! n.z.) odsto stanovnistva, piše zagrebački "Jutarnji list".
Dogovor u Tirani
Zadnji prevremeni izbori progurani na mišiće Evropske unije i SAD-a rezultirali su minimalnom pobedom VMRO-DPMNE-a i dosadašnjeg premijera Nikole Gruevskog, dok je socijaldemokrata Zoran Zaev dobio dva odsto manje (49 prema 51 mestu u parlamentu). Za formiranje Vlade ključne su albanske stranke s kojima je Gruevski dosad uspeo da koalira, ali ne i ovog puta. Albanci su se priklonili Zaevu, ali isprečio se predsednik Đorđe Ivanov odbijanjem sporazuma.
Ivanov, inače iz VMRO-DPMNE-a, pritom ne popušta pod pritiskom zapadne diplomatije. Dao je korpu i Federiki Mogerini, šefici EU diplomatije, a ne pada ni pred porukama zapadnih diplomata. Najkraće rečeno, predsednik tvrdi da se ne moze formirati vlast čiji su postulati dogovoreni u trećoj drzavi - Albaniji, pod pokroviteljstvom albanskog premijera Edija Rame.
Albanske makedonske stranke taj su sporazum sa Zoranom Zaevom donele iz Tirane. On predviđa široku autonomiju albanskog zivlja, uvođenje dvojezičnosti na celom prostoru i u dogledno vreme verovatnu federalizaciju drzave.
Konzervativna struja VMRO-DPMNE-a, premijer Gruevski i predsednik Ivanov u tome vide opasnost od raspada drzave po etničkoj liniji.
Nikola Gruevski
Gruevski ima ponudu za Zaeva, ali ona isključuje sporazum iz Tirane. Nudi mu koaliciju u kojoj Zaev treba da bude novi premijer, formiranje parlamentarne većine od makedonskih stranaka uz osiguranje svih prava koja se u okviru unitarne drzave Albancima mogu ponuditi. Druga je opcija nepovoljnija - Gruevski nudi i nove izbore: Ako si tako uveren u svoju opciju, izađimo ponovno na izbore - poručuje Zaevu.
U međuvremenu digla se kuka i motika. Gruevski je, čini se, uspeo da mobilizuje makedonsku javnost da je Zaev zbog zelje za vlašću sklopio ugovor s crnim vragom u cilju komadovanja drzavom i u dogledno vreme stvaranja Velike Albanije. Njegove pristalice mašu transparentima "ne damo Makedoniju". Dotle i Zaev i njegovi albanski partneri tvrde da Gruevski naprosto ne zeli da ode s vlasti i ne bira sredstva u zastrašivanju građana. Manipuliše javnošću tvrdeći da će se po slovu sporazuma iz Tirane menjati drzavna zastava i himna i da će Albanci dobiti više nego što im po ustavu pripada.
Favorit Zapada
- Te su la&2;i pokušaj da se zaigra na podgrevanje nacionalne netrpeljivosti između Makedonaca i Albanaca, Albanaca i Srba, Turaka i Albanaca, Makedonaca i Srba. Smeta im naš dogovor sa strankama Besa i Alijansa za Albance - poručuju iz SDSM-a Zorana Zaeva.
Četrdesetdvogodišnji Zoran Zaev favorit je Brisela i Vašingtona. Njegovu stranu dr&2;i cela zapadna diplomatija, a posebno američki veleposlanik u Skoplju Dzes L. Bejli koga je Trampova administracija nasledila od Obamine. Pokušaji da ga instalira umesto Gruevskog traju već godinama. Za to vreme Zaev je stalno na pola koraka iza Gruevskog. Uz diplomatsku potporu ide i finansiranje preko bezbrojnih nevladinih zadruga, što je pre nekoliko dana potvrdio i Dzudikal Voč, poznata fondacija koja se bavi integritetom i transparentnošću američke politike.
Foto: Tanjug/AP Zoran Zaev
U članku objavljenom na svojoj stranici Dzudikal Voč zaključuje da je američka Vlada potiho potrošila milione dolara poreznih obveznika kako bi destabilizovala demokratski izabranu Vladu desnog centra u Skoplju. Američki veleposlanik Dzes L. Bejli, zakulisno koristeći sredstva Soroševih organizacija, finansirao je Zaeva. Reč je o eklatantnom kršenju Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, zaključuju. Od 2012. u tu svrhu izdvojeno je pet miliona dolara, dok je za period od 2016. do 2021. namenjeno još 12,5 miliona. Reč je o finansiranju takozvane Soroševe pešadije, brojnih levo orijentisanih zadruga koje tim sredstvima već dugo organizuju događanja naroda na makedonskim ulicama. Dzudikal Voč objašnjava da je Vlada Gruevskog jedna od najkonzervativnijih u Evropi s jednim od najnizih poreza i jasnom pro life politikom crvena krpa soroševskim strukturama.
Ljudi iz Dzudikal Voča, očito je iz izveštavanja, razgovarali su s premijeru Gruevskom bliskim krugovima. Otud i procena da je makedonska vlast trn u oku zbog odluke o zatvaranju izbegličke rute preko svog teritorija. Po toj teoriji sva sila Soroševih plaćenika učestvuje u orkestraciji migracija preko Balkana, pa je makedonsko odlučno NE dodatni razlog za destabilizaciju Vlade i aktivno pomaganje druge strane.
Cilj još aktualne Vlade u Skoplju svakako je eliminisati veleposlanika Bejlija diskreditacijom u krugovima nove administracije predsednika Trampa. Ako je tačna procena o podzemnom delovanju, podsticanju opozicije na destabilizaciju zemlje, to svakako nije ništa novo, a događa se u nizu zemalja istočne Evrope i Bliskog istoka, od pada Berlinskog zida do današnjih dana. Najjasniji primer hidridnog rata s ciljem smenjivanja postojećeg i ustoličenja podobnijeg vođstva pre svih su Ukrajina i Sirija.
Đorđe Ivanov
Evropska unija kao i obično sledi tu politiku. Na predsednika Ivanova već su pokušale da izvrše pritisak najviše evrobirokrate poput Federike Mogerini i Johanesa Hana, tra&2;eći da prizna koaliciju Zorana Zaeva, ali zasad bez uspeha.
Ruska vizura
Šta je novo u makedonskim turbulencijama? U priču se ovoga puta na strani Gruevskog vrlo aktivno uključuje ruska diplomatija, te ruski internacionalni mediji na engleskom. "Sputnik", na primer, tvrdi kako je reč o klasičnom hibridnom ratu protiv Makedonije koji bi lako mogao prerasti u otvoreni rat. Po njima, zapadne sile koriste albansku manjinu da na vlast u Skoplju dovedu porazenu opoziciju i ugroze temeljne ustavne principe Makedonije. Nameću rešenja spolja protivno volji birača. I na koncu, uništenje makedonske drzavnosti moglo bi dovesti do novog balkanskog rata - zaključuju ruski komentatori.
Putinova geostrategija računa s prijateljskom Vladom u Skoplju, a to je svakako Vlada Gruevskoga. Za Moskvu Makedonija ima jednu od najvaznijih uloga u ovladavanju juznim plinskim pravcem, takozvanim Turskim tokom, koji vodi do trzišta EU. Od Turske, preko Grčke, Makedonije, Srbije do Mađarske, jedan je od strateških pravaca za ovladavanje trzištem plina u EU. Neprijateljska, američki instalirana vlada u Skoplju poput one Zorana Zaeva ozbiljno bi ugrozila planove i stoga je ruska diplomatija izričito protiv makedonsko-albanske koalicije.
Dok Rusi poruke šalju u celofanu, srpski nacionalistički krugovi ne štede reči. Federiku Mogerini izvizdali su u parlamentu, a potporu koju Zaevu daju zapadni krugovi nazivaju početkom projekta stvaranja velike Albanije. Status Kosova je prva stanica, druga je komadovanje Makedonijom, a treća komadovanje Crnom Gorom. Projekat je u celosti rat EU/NATO na čelu sa Sedinjenim Američkim Drzavama protiv pravoslavnog sveta na čelu s Rusijom s posledicom novog sukoba na Balkanu. Po njima, sporazum Zaev - albanske stranke predviđa čak da Srbija bude anatemisana zbog genocida nad Albancima između dva svetska rata.
S razvijenog Zapada poslednjih meseci stizu poruke koje ih svakako neće razuveriti. Sve su češći takozvani analitički tekstovi o potrebi novog preslaganja u regiji, na primer o stvaranju Velike Albanije, Velike Srbije i Velike Hrvatske. Poznati američki senator Dana Rohrabačer nedavno je dolio ulje na vatru izjavom kako je Makedonija umetna drzava, što je dovelo do oštrih reakcija sluzbenog Skoplja.
Šta zele Kinezi
No, nisu zapadni i ruski blok jedini zainteresovani za pitanje ko će biti na vlasti u Makedoniji. Situaciju iz prikrajka pazljivo promatraju kineska diplomatija i tajne sluzbe. Peking u okviru svojih planova o obnovi Puta svile već godinama sarađuje s vladom Nikole Gruevskog. Makedonija je na listi šesnaest evropskih zemalja vaznih za planirane prometne koridore, a drze je lakšom pregovaračkom metom, jer nije u EU.
Kina Makedoniju (i Srbiju) povezuje s grčkom lukom Pirej koju su preuzeli i vrlo brzo doveli do rekordnog povećanja kontejnerskog prometa. U planu im je zeleznički pravac od Pireja, preko Makedonije i Srbije, do Budimpešte. Nije slučajno što kineske zeleznice već godinama sarađuju s makedonskim zeleznicama.
Partner Kinezima su Rusi. Njihov uticaj u pravoslavnom svetu treba biti svojevrsni ubrzivač projekta uticajem na vlade u Skoplju i Beogradu. Peking i Moskva zajednički računaju na isti koridor zbog čega na vlasti u Skoplju zele videti prijateljsku opciju Nikole Gruevskog. Zato će verovatno dok traje kriza emitovati poruke da Makedoncima nude mir i prosperitet za razliku od Zapada čiji je cilj razbiti Makedoniju i stvoriti veliku Albaniju.
Zbog svih tih visokoprofilnih interesa u Makedoniji je sve moguće. Potencijalni sukob lako bi se mogao proširiti na pola Balkana i uključiti Albaniju, Kosovo, Srbiju, Crnu Goru, pa čak i Grčku i Bugarsku. I Hrvatsku na albanskoj, NATO-ovoj strani.
http://www.blic.rs/vesti/svet/svetske-supersile-usle-u-bitku-za-makedoniju-evo-sta-je-pozadina-velike-politicke/jgb5ekg